Stil bi trebalo da bude nešto što tebe kao autora izdvaja od ostalih. Lični pečat, zaštitni znak.
Kroz način na koji ćeš birati reči i sintakse trebalo bi da odjekuje tvoj autorski glas.
Pored toga, putem stila mudro možeš mnogo toga da nam saopštiš o samim likovima u priči, o njihovim međusobnim odnosima, stremljenjima, karakterima. Sve to dovodi do zaključka da je stil vitalan deo pisanja.
Stil je melodija tvoje priče.
Kako se stiže do jedinstvenog stila?
U jednom od prethodnih tekstova pominjala sam delo „O pisanju i stilu“, Artura Šopenhauera.
Svaka rečenica ovog dela je dragocena mudrost.
Najvažnija odrednica dobrog stila je način na koji saopštavaš svoju misao.
Veoma je bitno da misao saopštiš što razumljivije, što jednostavnije. Nemoj je umotavati u pompezne reči, one nikoga neće ubediti da si vrhunski mislio.
Piši prirodno, onako kako misliš. Neprirodnost će samo odbiti tvoje čitaoce.
Pravi mislilac se trudi da svoje misli izražava što je moguće čistije, jednostavnije, sigurnije i kraće.
Šopenhauer smatra da je jednostavnost oduvek bila obeležje ne samo istine već i genijalnosti.
Stil dobija lepotu od misli.
Stil je senka misli: nejasno ili loše pisati, znači glupo ili konfuzno misliti.
Čitanje, pisanje i stil
Stil ćeš izbrusiti ukoliko budeš mnogo čitao i mnogo pisao.
Čitanje je odličan put ka izgradnji sopstvenog stila. Čitaj dela različitih mislilaca i književnika, dela napisana raznovrsnim stilovima i pokušaj da uočiš razlike među njima.
Uvidećeš da ti neki stilovi pisanja više odgovaraju od drugih.
Pokušaj da naslutiš ko je napisao naredne rečenice:
„Ete, za toj ću vreme ja žalan da umrem, s’s otvoreni oči u grob ću da legnem. Poj „Žal za mladost“… Za moju slatku mladost, što mi tako u ništo otide i brgo ostavi. Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne, dođe, da gu samo još jedanput osetim, pomirišem… Ah!“
Zar nije odlika vrhunskog stila upravo ta različitost, ta prepoznatljivost? Kao u ovom odlomku iz drame „Koštana“, Bore Stankovića.
Šopenhauer i maska
U početku ćeš možda i nesvesno prisvojiti stil nekog sebi bliskog pisca. Nemoj se previše rastužiti zbog toga, to nije neobično, dešava se, ali s vremenom moraš krenuti u svom smeru i izgraditi sopstveni stil koji će biti tvoj najbitniji znak raspoznavanja.
Jer, kako je govorio Šopenhauer, stil je fiziognomija duha. Podražavati tuđi stil znači nositi masku. Ma kako ta maska bila lepa, ona će ipak, usled svoje beživotnosti, postati uskoro glupa i nesnosna, tako da je čak i najružnije živo lice bolje od nje.
I to nas dovodi do naredne bitne stvari u izgradnji stila. Do pisanja.
Piši. Zapisuj sve što ti se učini bitnim. Vežbaj ruku i vežbaj um.
Mnogo korisnih stvari o pisanju i samom stilu možeš naučiti u radionicama Kreativnog pisanja. Bićeš iznenađen vidicima koji će ti se otvoriti kada završiš neku od radionica.
Radi na sebi svakodnevno. Usavršavaj svoje znanje. Kroz učenje, čitanje i pisanje izgradi sopstveni stil po kojem ćeš biti prepoznatljiv.
Tekst objavljen na sajtu Kreativno pisanje.