Neretko pisci, naročito na početku, imaju teškoće da počnu sa pisanjem. Ili kada počnu da rade, ne uspevaju da pišu zadovoljavajućim tempom, ne uspevaju da pišu dovoljno produktivno i efikasno. Možda su napisali jedno delo i sada zarobljeni belinom koju bi trebalo da ispuni naredna tvorevina, ne znaju kako dalje. A belina svakog dana postaje sve užasnija.

To nije nešto što se ne može prevazići. To nije nešto zbog čega bi trebalo da odustanete od pisanja. Naprotiv.

Početak stvaranja

Zapitajte se koji je vaš motiv. Zbog čega pišete? Da li vas pokreću snažna unutrašnja potreba i nenapisane reči koje jednostavno moraju da pokuljaju napolje? Ako je odgovor potvrdan, to je sasvim dovoljno za početak.

Kada počinju sa pisanjem novog dela, mnogi pisci nemaju gotovo nikakvu predstavu o čemu će pisati. Imaju jedino snažan utisak da priča narasta i sazreva u njima i da želi da izađe napolje. Drugi međutim, pre no što sednu da pišu, gotovo čitavu tvorevinu ili bar njene komade, već drže u glavi, ispričane i spremne. Ostaje samo da ih srede i pretoče na papir. I oba načina su potpuno legitimna. Zavise od umetnikovog karaktera.

„Prva rečenica je tu, na hartiji, sama iz sebe nikla, jasna i neizmenljiva. Ali tu gde treba da dođe druga – beli se praznina. Ja stojim pred tom pustinjom, zbunjen i izgubljen. Kao da nikad niko pre mene nije pisao ovim jezikom, i sad ja treba da pokažem šta umem i mogu.“

Ovako je Ivo Andrić govorio o počecima procesa stvaranja.

Strah

Postavite sebi pitanje zbog čega vam je teško da započnete pisanje. Ili zbog čega ne možete da pišete onoliko produktivno koliko biste želeli. Da li je u osnovi svega strah? Strah od neuspeha? Ili možda strah od uspeha? Da li se bojite kritike? Osude? Strah nije neobičan. Umetnik otvara dušu i prosipa je na papir. Stoga, nelagoda pri pomisli da će ono što ste napisali neko nekada pročitati, nije iznenađujuća, a ni retka pojava.

Ono što možete učiniti, to je da zamislite da pišete za samo jednog čitaoca. Nekog poznatog ili potpuno nepoznatog čitaoca, kako vama više odgovara. Taj čitalac za koga pišete možete biti i vi sami. Ukoliko sebe uspete da šarmirate, na pravom ste putu.

Svakodnevno pisanje

Svakodnevno pisanje je neizmerno značajno. Najbolje je ukoliko svakog dana možete da pišete u isto vreme. Na taj način ćete stvoriti naviku pisanja i pisanje će postepeno postati rutina. Ako se desi da nemate ideju o čemu biste pisali, možete pisati o snu iz prethodne noći. Ili opisati neki događaj koji se desio prethodnog dana. Samo pišite, jer kao što ste već dosad sigurno čuli, najgora stvar koji ste napisali, bolja je od one koju nikada niste napisali.

Veliku pomoć mogu vam pružiti radionice kreativnog pisanja. Radionice su namenjene svima koji već pišu, ili onima koji žele da počnu sa pisanjem i tako usavrše svoj talenat. Radionice su idealna odskočna daska ka čudesnom svetu pisane reči.
Prepustite se i skočite!

Tekst napisan za „Kreativno pisanje“.

Aleksandra Filipović

Knjige: * Roman „O krilima i čudima“, (Laguna, 2019). Obrazovno-vaspitni projekat razvijanja veština čitanja “Čitalići” uvrstio je roman “O krilima i čudima” u izbornu lektiru za učenike osnovnih škola za 2020. godinu. Književne nagrade: * Prva nagrada Radio Beograda i emisije “Dobro jutro deco” za najbolju priču za decu, Beograd, 2018. * Nagrada za aforizam godine “Večernjih novosti”, Beograd, 2018. * Prva nagrada za najbolji aforizam na Festivalu humora i satire SLEM, Leskovac, 2018. * Druga nagrada na međunarodnom takmičenju “Zlatni zmaj” za aforizme, Ljubljana, Slovenija, 2018. Radio: * RTS, Radio Beograd 1. Saradnica emisije „Dobro jutro deco“.

More Posts - Website

Follow Me: