Pisanje vam je u krvi. To je nešto što morate da činite. Celim bićem osećate nenapisane reči koje ključaju u vama. A onda, kada se reči najzad izliju na papir, dogodi se da vas jednostavno preplave. Počinjete da gubite kontrolu nad tekstom. Ne uspevate da naslutite kako bi vaši junaci trebalo da se ponašaju, a da pritom ostanu dosledni i uverljivi. Ne znate kako da povežete delove teksta u smislenu celinu. Zapeli ste i ne uspevate da nastavite. Ili vam možda ono što ste napisali ne zvuči dovoljno ubedljivo.

Tada počinju muke, sumnje i preispitivanja. Pitate se koji je smisao onoga što radite. Zašto pišete? Da li uopšte umete da pišete? Razmišljate da ostavite sve i počnete da radite nešto logično i opipljivo.
Ovo nije nešto što se ne može prevazići i svakako nije nešto zbog čega bi trebalo da odustanete od pisanja. Naprotiv. Jedan od načina na koji možete prevazići teškoće je da poslušate savete iskusnih pisaca i učitelja. U nastavku ću napisati nekoliko korisnih saveta koje sam tokom godina čula od iskusnijih i mudrijih od sebe.

Čitanje naglas

Pročitajte naglas ono što ste napisali. Na taj način ćete osetiti kako tekst „teče“. Onde gde se tekst sliva ravnomerno kao voda, tu je sa rečenicama verovatno sve u redu. Ako počnete da gubite dah i da zastajete, postoji mogućnost da nešto ne štima. Pročitajte taj deo ponovo i razmislite o onome što biste mogli izmeniti.

Podela rečenica

Kad god je moguće, podelite rečenicu. Bolje napišite nekoliko kratkih i jasnih rečenica, nego jednu dugačku u kojoj ćete se izgubiti. Svakako, to ne mora uvek da bude pravilo, u književnosti postoji mnogo primera izvrsnih složenih rečenica, ali je manje verovatno da ćete pogrešiti ukoliko pišete kraće i jasne rečenice.

Opisi

Ništa nemojte ostaviti neopisano. Kada opisujete, postarajte se da ne koristite reči kao što su neobično, fantastično, neopisivo… Npr. Bio je neopisivo mudar. Ako je neopisiv, kako ga uopšte možete opisati, zar ne?

Jezik

U svim jezicima postoje reči koje su preuzete iz jezika drugih naroda. Ima reči koje danas više i ne osećamo kao pozajmljenice, na primer: sat, violina, kralj… Postoje reči kojima i ne bismo tako lako mogli da pronađemo zamenu, kao što je na primer reč moda. Postoje i pozajmljenice koje odmah osećamo kao reči stranog porekla. Takve reči valja upotrebljavati s merom, odnosno onda kada za njih nema zamene. Kada postoji odgovarajuća domaća reč, nema razloga da je ne upotrebimo.
Na primer, ukoliko pišete na srpskom jeziku, umesto reči naivan, možete napisati prostodušan. Umesto reči inspiracija, bolje napišite nadahnuće. Umesto doza, prisenak. Zvuči lepše, zar ne?

Ako volite da pišete, ali se katkad možda osećate izgubljeno i ne znate kako da nastavite, najgore što možete da učinite je da odustanete.
A najbolje što možete da učinite je da učite od iskusnijih od sebe. Stalno čitajte i uvećavajte znanje.
Upišite neku od radionica Kreativnog pisanja i odvažno zakoračite u čudesni svet pisane reči!

Tekst napisan za Kreativno pisanje.

Aleksandra Filipović

Knjige: * Roman „O krilima i čudima“, (Laguna, 2019). Obrazovno-vaspitni projekat razvijanja veština čitanja “Čitalići” uvrstio je roman “O krilima i čudima” u izbornu lektiru za učenike osnovnih škola za 2020. godinu. Književne nagrade: * Prva nagrada Radio Beograda i emisije “Dobro jutro deco” za najbolju priču za decu, Beograd, 2018. * Nagrada za aforizam godine “Večernjih novosti”, Beograd, 2018. * Prva nagrada za najbolji aforizam na Festivalu humora i satire SLEM, Leskovac, 2018. * Druga nagrada na međunarodnom takmičenju “Zlatni zmaj” za aforizme, Ljubljana, Slovenija, 2018. Radio: * RTS, Radio Beograd 1. Saradnica emisije „Dobro jutro deco“.

More Posts - Website

Follow Me: