5 elemenata veštog pripovedanja
септембар 21, 2017
Kako da čitanjem unapredite pisanje?
октобар 21, 2017
Show all

O nadahnuću

 

Zlokobna belina

Ukoliko ste se otisnuli nemirnim vodama pisane reči, sigurno ste se već pitali gde se nalazi izvor nadahnuća.
To pitanje nas najčešće muči onda kada besplodno sedimo pred zjapećom belinom ekrana ili kad očajno zurimo u prazan papir, dok olovku koristimo isključivo za nervozno lupkanje po stolu. Naslućujemo reči koje se meškolje u nama, šapuću, ali njihov šapat nije dovoljno glasan da bi se prelio u uho, a potom i na papir.
Katkad se dešava da ne čujemo čak ni šapat. Ne čujemo ništa. Prazni smo i nemi.
Nimalo prijatan osećaj, složićete se?

Kad nastupi jalov period, nije smak sveta, rešenja postoje. Najčešće su i bliža no što mislimo.
Ima mnogo stvari koje možemo učiniti kako bismo razbili blokadu u pisanju.
I mnogo mesta na kojima možemo potražiti nadahnuće.

Individualnost

Najjednostavniji, a često i najdelotvorniji način je da nadahnuće potražimo oko sebe. U svojoj okolini. I da pišemo o nečemu šta znamo.
Možemo pisati o nečemu što smo doživeli u toku dana. O osobi koju smo sreli. Jedna ista priča može imati mnogo verzija.

Vaš pogled na svet, vaš jednistveni karakter je ono što i naizgled „običnoj“ priči daje vrednost. Ono što mislite i kako mislite o jednom događaju trebalo bi da bude nešto po čemu ćete se izdvajati. Nešto po čemu će se vaše pisanje izdvajati.

Upravo kako je kazala Dorotea Brend, „Gotovo da bih otišla toliko daleko da kažem da ne postoji situacija koja je sama po sebi banalna; postoje samo dosadni, nemaštoviti i nekomunikativni pisci“.

Vrednost teme zavisi od onoga što vidimo u njoj

Možete pisati o svemu što je privuklo vašu pažnju i nateralo vas da mislite. Kada proniknete u razlog zbog kojeg vas je baš ta situacija okupirala, imate osnov za priču.

„Zapravo, postoje samo dva osnovna pravila: jedno, da romanopisac treba da radi samo sa onim što je u njegovom domenu, bukvalno ili figurativno (u najvećem broju slučajeva je to isto), a drugo, da vrednost neke teme gotovo potpuno zavisi od toga šta jedan autor vidi u njoj, i od toga koliko duboko može da prozre u nju“, govorila je Edit Vorton.

Vera u sebe

Verujte u sebe i u ono što radite. Ako su motivi koji vas nagone da pišete iskreni i iskonski, na pravom ste putu. Možda će zvučati neobično, ali ukoliko ste prezasićeni pisanjem, katkad je dobro da se nakratko odmorite od reči. Prošetajte se, poslušajte omiljenu muziku, odite do reke ili parka. Nemojte čak ni čitati. Odmorite se od reči i pustite misli da slobodno teku. I kada budete spremni, razbijte belinu!

Radionica Autorska blokada

Svima se dešava da muze katkad zaćute. I ma koliko se trudili, ipak ne uspevamo da pronađemo nadahnuće.  Ali to nije nešto zbog čega bi trebalo očajavati. Autorska blokada se prevazilazi. U tome nam od velike koristi može biti i radionica Autorska blokada. Radionica obuhvata posebne tehnike za identifikovanje i prevazilaženje autorske blokade i seriju vežbi za dodatno otključavanje kreativnosti.
Upišite je i otvorite vrata nadahnuću!

Tekst objavljen na sajtu Kreativno pisanje.

Aleksandra Filipović

Knjige: * Roman „O krilima i čudima“, (Laguna, 2019). Obrazovno-vaspitni projekat razvijanja veština čitanja “Čitalići” uvrstio je roman “O krilima i čudima” u izbornu lektiru za učenike osnovnih škola za 2020. godinu. Književne nagrade: * Prva nagrada Radio Beograda i emisije “Dobro jutro deco” za najbolju priču za decu, Beograd, 2018. * Nagrada za aforizam godine “Večernjih novosti”, Beograd, 2018. * Prva nagrada za najbolji aforizam na Festivalu humora i satire SLEM, Leskovac, 2018. * Druga nagrada na međunarodnom takmičenju “Zlatni zmaj” za aforizme, Ljubljana, Slovenija, 2018. Radio: * RTS, Radio Beograd 1. Saradnica emisije „Dobro jutro deco“.

More Posts - Website

Follow Me:
Facebook

 

Zlokobna belina

Ukoliko ste se otisnuli nemirnim vodama pisane reči, sigurno ste se već pitali gde se nalazi izvor nadahnuća.
To pitanje nas najčešće muči onda kada besplodno sedimo pred zjapećom belinom ekrana ili kad očajno zurimo u prazan papir, dok olovku koristimo isključivo za nervozno lupkanje po stolu. Naslućujemo reči koje se meškolje u nama, šapuću, ali njihov šapat nije dovoljno glasan da bi se prelio u uho, a potom i na papir.
Katkad se dešava da ne čujemo čak ni šapat. Ne čujemo ništa. Prazni smo i nemi.
Nimalo prijatan osećaj, složićete se?

Kad nastupi jalov period, nije smak sveta, rešenja postoje. Najčešće su i bliža no što mislimo.
Ima mnogo stvari koje možemo učiniti kako bismo razbili blokadu u pisanju.
I mnogo mesta na kojima možemo potražiti nadahnuće.

Individualnost

Najjednostavniji, a često i najdelotvorniji način je da nadahnuće potražimo oko sebe. U svojoj okolini. I da pišemo o nečemu šta znamo.
Možemo pisati o nečemu što smo doživeli u toku dana. O osobi koju smo sreli. Jedna ista priča može imati mnogo verzija.

Vaš pogled na svet, vaš jednistveni karakter je ono što i naizgled „običnoj“ priči daje vrednost. Ono što mislite i kako mislite o jednom događaju trebalo bi da bude nešto po čemu ćete se izdvajati. Nešto po čemu će se vaše pisanje izdvajati.

Upravo kako je kazala Dorotea Brend, „Gotovo da bih otišla toliko daleko da kažem da ne postoji situacija koja je sama po sebi banalna; postoje samo dosadni, nemaštoviti i nekomunikativni pisci“.

Vrednost teme zavisi od onoga što vidimo u njoj

Možete pisati o svemu što je privuklo vašu pažnju i nateralo vas da mislite. Kada proniknete u razlog zbog kojeg vas je baš ta situacija okupirala, imate osnov za priču.

„Zapravo, postoje samo dva osnovna pravila: jedno, da romanopisac treba da radi samo sa onim što je u njegovom domenu, bukvalno ili figurativno (u najvećem broju slučajeva je to isto), a drugo, da vrednost neke teme gotovo potpuno zavisi od toga šta jedan autor vidi u njoj, i od toga koliko duboko može da prozre u nju“, govorila je Edit Vorton.

Vera u sebe

Verujte u sebe i u ono što radite. Ako su motivi koji vas nagone da pišete iskreni i iskonski, na pravom ste putu. Možda će zvučati neobično, ali ukoliko ste prezasićeni pisanjem, katkad je dobro da se nakratko odmorite od reči. Prošetajte se, poslušajte omiljenu muziku, odite do reke ili parka. Nemojte čak ni čitati. Odmorite se od reči i pustite misli da slobodno teku. I kada budete spremni, razbijte belinu!

Radionica Autorska blokada

Svima se dešava da muze katkad zaćute. I ma koliko se trudili, ipak ne uspevamo da pronađemo nadahnuće.  Ali to nije nešto zbog čega bi trebalo očajavati. Autorska blokada se prevazilazi. U tome nam od velike koristi može biti i radionica Autorska blokada. Radionica obuhvata posebne tehnike za identifikovanje i prevazilaženje autorske blokade i seriju vežbi za dodatno otključavanje kreativnosti.
Upišite je i otvorite vrata nadahnuću!

Tekst objavljen na sajtu Kreativno pisanje.

Aleksandra Filipović

Knjige: * Roman „O krilima i čudima“, (Laguna, 2019). Obrazovno-vaspitni projekat razvijanja veština čitanja “Čitalići” uvrstio je roman “O krilima i čudima” u izbornu lektiru za učenike osnovnih škola za 2020. godinu. Književne nagrade: * Prva nagrada Radio Beograda i emisije “Dobro jutro deco” za najbolju priču za decu, Beograd, 2018. * Nagrada za aforizam godine “Večernjih novosti”, Beograd, 2018. * Prva nagrada za najbolji aforizam na Festivalu humora i satire SLEM, Leskovac, 2018. * Druga nagrada na međunarodnom takmičenju “Zlatni zmaj” za aforizme, Ljubljana, Slovenija, 2018. Radio: * RTS, Radio Beograd 1. Saradnica emisije „Dobro jutro deco“.

More Posts - Website

Follow Me:
Facebook

Comments are closed.

//]]>