I tako, dok je čitao pažljivo kratke priče za decu, žiri je video nekoliko važnih stvarčica.
Da su autori u potpunosti posvećeni dečjem poimanju sveta. Pa onda, da se ti autori u onim valjanim radovima ukazuju kao zaokružene, zbijene priče u kojima se jezikom razumljivim deci, bez suvišnog kinđurenja, pripoveda o neobičnim, izmaštanim, ali istovremeno i stvarnim događajima dečje stvarnosti, odnosno škole, porodice i tako dalje.

A najbolje su one priče koje imaju poreklo u stvarnim događajima, a kojima je opet pisac dodao parčiće nestvarnog. U radovima koji su uvršetni u uži izbor poseban kvalitet ispričanog jeste ritam, humor, dosetka, duhoviti i maštoviti obrti. Na taj način se neizbežna pouka uspešno zaogrne da ne bude napadno ogoljena.

Sve ove osobine gledajući, žiri je sve u jedan glas doneo odluku da se nagrada za najbolju kratku priču za decu na konkursu Radio Beograda dodeli Aleksandri Filipović, autorki priče „Bumbariću Paniću“.

„Bumbariću Paniću“ je moderna priča zbijenog, na momente aforističkog, izraza. To je krajnje neobična i stilski sasvim uspela, humorom sa narodnog izvora natopljena, zgoda. Jedna metaforična slika života insekata u susretu sa bićima koja obično nazivamo homo sapiens.

To je priča sklopljena upravo onako kako se priča priča, u kojoj je jasno šta je bilo dalje i šta je bilo na kraju, ali isto tako je za razmišljanje i stvaralačko dečje odgonetanje izuzetno podsticajna priča.“