Aleksandra Filipović, autorka hit serijala o Serafini Krin, gostovala je na Radio Beogradu 1, u emisiji „Vreme sporta i razonode“ i sa slušaocima podelila utiske o tome kako su njeni junaci inspirisali mlade čitaoce, da li mogu očekivati nastavak, ali i o tome postoji li interesovanje za njene knjige i izvan granica naše zemlje.

Tvoje poruke svet čine lepšim. Jedna od njih glasi: „Nemojte dozvoliti da vas ubede da su dobrota, ljubaznost, mašta i knjige prevaziđeni, jer dobri, maštoviti i načitani pojedinci menjaju svet.“ Da li današnja deca čitaju, plašim se da ne izgubimo čitavu jednu generaciju?

Čitanje je aktivnost koja zahteva koncentraciju, pažnju, uključivanje vijuga i dugo sedenje na jednom mestu. Pisati za decu i mlade u današnje vreme zaista nije lako. Pored društvenih mreža i svega što donosi zabavu „na klik“, mladima je pažnja rasuta na sve strane. Ponekad se čak i pitam ima li smisla. Ali, srećom, moja sumnja ne traje dugo, jer me sama deca demantuju i svojim delima mi poručuju da ima smisla i da će čitanje opstati. Deca i mladi ne samo da čitaju i vole knjige već stvaraju i sopstvene svetove na osnovu knjiga koje ih nadahnjuju. Pa je tako trinaestogodišnja Inga nedavno napravila animaciju inspirisana mojim romanom „Serafina Krin i poslednji grifon“, četrnaestogodišnja devojčica Jovana je napisala pesmu o Serafini Krin. Javljaju mi se mladi koji vode čitalačke dnevnike o mojim romanima i prave bukmarkere sa junacima iz mojih knjiga. Tako da ima puno dece i mladih koji čitaju. Oni vraćaju nadu u bolju budućnost.

Koja je kopča između dece i Radio Beograda?

Na Radio Beogradu je sve počelo. Godine 2018. napisala sam jednu od prvih priča za decu. Poslala sam je na konkurs Radio Beograda 1 i emisiju „Dobro jutro, deco“ i dobila nagradu za najbolju priču za decu. Nakon toga sam počela da pišem priče za emisiju „Dobro jutro, deco“. Kasnije se ta pobednička priča našla u mom prvom romanu „O krilima i čudima“. Roman je 2019. godine objavila izdavačka kuća Laguna.

Za serijal o Serafini Krin postoji interesovanje i van granica Srbija. Možda to bude naš Hari Poter. Šta Serafinu Krin čeka dalje?

Planiram da serijal sadrži bar tri knjige. Do sada su u izdanju Lagune izašle dve – „Serafina Krin i Srce sveta“ i „Serafina Krin i poslednji grifon“. Radnja se odvija u čarobnom svetu punom magije. Knjige su prožete humorom, jer sam i sama volela da čitam duhovite knjige kada sam bila mala. Mislim da sam stvorila junake sa kojima deca i tinejdžeri mogu da se poistovete i verujem da ih zato vole.

Tvoj prvi roman „O krilima i čudima“ se prevodi na bugarski jezik, a sada se Serafina Krin prevodi na ukrajinski, to je najnovija informacija. Kako se to desilo?

Baš juče sam potpisala ugovor za prevođenje knjige „Serafina Krin i Srce sveta“ na ukrajinski jezik. Pre nekoliko meseci javila mi se prevoditeljka iz Ukrajine, zainteresovana za serijal o Serafini Krin. Rekla je da bi ga rado ponudila ukrajinskim izdavačima i ja sam pristala. Kroz nekoliko meseci javio mi se i izdavač, sve smo se dogovorili i potpisali ugovor. Serafina Krin je tako krenula u svet.

Radnja tvojih romana o Serafini Krin se dešava u izmaštanom svetu Magoviji, a glavni grad je Sumrakovac. I u Srbiji postoji Sumrakovac. Da li je to slučajno?

Nije slučajno. Radnja se dešava u magičnom svetu, pa ipak, želela sam da u taj svet utkam i nešto naše, nešto iz naše zemlje. Otud Sumrakovac.

Tvoje rečenice odišu empatijom. Koliko je ona bitna?

Empatija je izuzetno važna, nju ljudski rod nikada ne sme da zaboravi. Moto mog romana „Serafina Krin i poslednji grifon“ glasi: „Moćni smo onoliko koliko smo tu jedni za druge.“ Ukoliko zaboravimo da smo bliski, da smo svi jedna vrsta, bez obrzira na prividne i nevažne razlike, čovečanstvo ne može da opstane. Jedini način da opstanemo jeste da budemo saosećajni i da gajimo ljubav prema bližnjima. Roman sam počela da pišem tokom korone. U čitavom tadašnjem crnilu i haosu nazirao se tračak nade jer su ljudi pomagali jedni drugima, bili su tu jedni za druge. I tada mi je pala na um ta rečenica da smo moćni onoliko koliko smo tu jedni za druge i da samo zajedno možemo pobediti i najstrašnije stvari. Ne treba čekati da se dogode tako velike nesreće pa da shvatimo koliko smo bliski i koliko moramo da budemo bliski.

Serafina je prava pametnica. U knjizi piše:
„Čuma se zabezeknu: „Vi? Vi ste samo deca i… pas. Kako vi možete spasti svet?! Mali ste!“
„Sudbonosne poteze ponekad povuku oni od kojih se to najmanje očekuje. Mali mogu činiti velika dela“, reče Serafina.
Ovo je velika istina. Da li deca to shvataju?

Shvataju, sve poruke koje se nalaze u knjigama i te kako dopiru do njih.

Hoće li biti nastavaka? Želim ti da se ovo pretvori u priču koja će trajati.

Biće, planiram da treća knjiga izađe 2025. godine.

Ovo je edicija Mala Laguna?

Da, moj urednik je Zoran Penevski. On je, ujedno, i sjajan pisac za decu i odrasle i urednik je izdanja za decu u Laguni.

Koliko su bitne ilustracije i ko ih je radio?

Ilustracije su veoma važne. Radila ih je Aleksandra Ilić. Zaista su fenomenalne, junaci su ispali još bolje nego što sam ih zamislila.

Na kraju knjiga o Serafini Krin nalazi se i „Dodatak“. Tu je gojazni aligator – sve što pojede zalepi mu se za bokove. Ljubitelj je brze hrane, ponajviše trkača na 400 metara. Tu su još i jadikujuća anakonda, žablji kardinal, mesečev delfin… Svi se oni pojavljuju u romanima?

Da, to je dodatak na kraju romana koji sadrži objašnjenje flore i faune Magovije, čarobnog sveta u kome žive Serafina Krin i njeni prijatelji. Sve biljke i životinje koje se nalaze u dodatku na neki način su se ranije pojavile u knjizi.

Urednik i voditelj: Željko Stefanović
Izvor: Radio Beograd 1, emisija „Vreme razonode i sporta“