Svi smo bili tamo. Češće no što bismo želeli.

Vreme prolazi. Ustvari, vuče se kao voz Beograd-Bar, a ti sediš pred belim ekranom svog računara ili nad praznim listom papira. Užasan je stvor ta belina. Posmatra te izazivački i ne krije podsmeh. Beznađe kulja iz pustoši u koju se pretvorilo celo tvoje biće. Ne polazi ti za rukom da napišeš makar jednu smislenu rečenicu. Čak ni reč. Kao da je neki volšebnik iz tebe izvukao svu kreativnost.

Kandže sumnje

Šta, zar ne uspevaš da napišeš ni jednu jedinu reč? I ti želiš da budeš pisac?! Kako ćeš pisati stotine strana, kad ne možeš smisliti nijednu rečenicu?! Bezvredan si, nikad od tebe pisac biti neće. Bolje idi zaposli se negde u računovodsvu dok još možeš, ne zavaravaj se i ne gubi vreme.

Sumnja narasta postepeno. Najpre te sramežljivo grebucne vrhom nokta, samo da ti se javi, da te pozdravi. Potom te ogrebe nešto jače, taman toliko da ostavi jedva vidljiv trag. Naposletku, u tvoju kožu napaćenog pisca, sumnja krvnički zariva kvrgave kandže i od tog trenutka ti postaješ njen. Rob prepušten njenoj milosti. Kao u živo blato, sve dublje toneš u očaj. Jasno čuješ vreme kako u nepovrat otiče sa velikog časovnika iznad tvoje glave. Jalovo je, lepljivo i mučno.

Kada muze ostanu gluve

Moliš se Taliji, Melpomeni, Polihimniji i svim muzama umetnosti kojih uspevaš da se setiš, ali ništa. One ostaju gluve za tvoje vapaje. Talija na lice, ispod venca od bršljana, hitro navlači komičnu masku i pastirskim štapom te mlati po praznoj glavi. Melpomena se ne udostojava ni da, bar nakratko, skine svoju tragičnu krinku. Uveren si da je to tvoja krv na njenom bodežu. Polihimnija lepu helensku glavu pokriva belim velom. Kruna od cveća se samo nazire pod njim. Odsutno odvraća pogled od tebe.

A belina i dalje treperi, izaziva te. Sada ti se već čini da se smeši osmehom dželata. Strpljenje i nervi te izdaju. Osećaš kao da si satkan jedino od malodušja i melanholije.

Sada je trenutak da sve preokreneš u svoju korist

Iskorisiti to! Piši o melanholiji. Piši o očaju. Ili se zagledaj duboko u belinu i piši o njoj. Piši o onome ko obitava u tom mlečnom bezdanu i ne dozvoljava piscima da se pokrenu. Nemoj bežati. Prevaziđi strah. Kao hrabri vitez suoči sa belom aždajom. Piši o borbi, sumnji i mukama. Pročitaj neki grčki mit, priču o jednom danu Jerusalima, staroslovensku legendu, pripovest iz Hiljadu i jedne noći, Bhagavad Gitu… šta god voliš. Oslobodi se stresa i napetosti. Stres je jedan od činilaca zbog kojeg ne možemo jasno da mislimo i jasno da pišemo. Izađi u šetnju. Naići ćeš na makar sedam okolnosti o kojima bi mogao da napišeš nešto. Ili upiši neku od radionica kreativnog pisanja. Neverovatno je koliko će ti značiti.

Učini nešto od toga i videćeš, čuda će početi da se dešavaju.
I piši. Piši uvek. Čak i kada ti belina izgleda nepobediva. Najviše tada! Kao noć koja je najtamnija pred svitanje, onda kada je belina najneprobojnija, znaj da je tada na korak pucanja. A kada se razbije, reči će poteći.

Deo članka objavljenog na sajtu Kreativno pisanje.

Aleksandra Filipović

Knjige: * Roman „O krilima i čudima“, (Laguna, 2019). Obrazovno-vaspitni projekat razvijanja veština čitanja “Čitalići” uvrstio je roman “O krilima i čudima” u izbornu lektiru za učenike osnovnih škola za 2020. godinu. Književne nagrade: * Prva nagrada Radio Beograda i emisije “Dobro jutro deco” za najbolju priču za decu, Beograd, 2018. * Nagrada za aforizam godine “Večernjih novosti”, Beograd, 2018. * Prva nagrada za najbolji aforizam na Festivalu humora i satire SLEM, Leskovac, 2018. * Druga nagrada na međunarodnom takmičenju “Zlatni zmaj” za aforizme, Ljubljana, Slovenija, 2018. Radio: * RTS, Radio Beograd 1. Saradnica emisije „Dobro jutro deco“.

More Posts - Website

Follow Me: