„Šta da čitam?“ i Biblioteka grada Beograda preporučuju roman „O krilima i čudima“

Aleksandra Filipović: Pisanje je samo po sebi nagrada
мај 20, 2020
Svet može i mora biti bolji – „O krilima i čudima“ Aleksandre Filipović
јануар 21, 2021
Show all

Smejaće se vrcavim dijalozima, neobičnim nadimcima, jezičkim kalamburima, naučiti štošta o „bubljem“ svetu, a na kraju svakog poglavlja „upiće“ razne mudrolije i važne lekcije o životu, ljubavi i prijateljstvu

 

Čitaoče, na pravom si mestu!

“Šta da čitam” je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku, čiji je osnovni cilj da pomogne čitaocima da odaberu dobru knjigu za čitanje. U širem kontekstu, želja nam je da pozitivno utičemo na kulturu čitanja u Srbiji.

Namera portala nije da bude elitistički, da promoviše samo tzv. visoku književnost, već da u svim književnim vrstama i žanrovima ističe one knjige koje su najbolje. U tom smislu portal je namenjenim svima onima koji u moru literature traže nešto zaista dobro za sebe.

Posetioci/čitaoci mogu da na portalu biraju knjige za čitanje koje su objavljene na srpskom jeziku, kao i da kroz komentare i ocene sami iskažu svoje mišljenje o pročitanim knjigama.

Idejni tvorac portala je Biblioteka grada Beograda, ali u radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije, što garantuje njegovu relevantnost i objektivnost. Preporuke prvenstveno pišu stručni bibliotekari. Pored njih, tekstove pišu i mladi književni kritičari, kao i pojedini poznati pisci.

Naš moto: Ističemo dobre knjige, stvaramo dobre čitaoce!

„O krilima i čudima“, Aleksandra Filipović
Izdavač: Laguna

Spisateljica romana „O krilima i čudimaAleksandra Filipović vodi nas u duhovitu i neobičnu avanturu nesvakidašnje družine malenih šumskih stanovnika koji su se odvažili na veliki poduhvat – spasavanje plavokrile leptirice Plavolise od najstrašnije pretnje koja ju je mogla zadesiti – špenadle.

Već na prvim stranama romana čitalac će kročiti u čudesni svet neobičnih junaka. U tom svetu susrešće dlakavog skelara Čupu koji gaji neobičnu strast prema kamašnama i voli da razmišlja o zabavnim činjenicama (koliko je metara mačjih brkova potrebno da bi se stiglo do Meseca, da li je trčuljak vranina brza hrana, koliko puta kolibri za merenje vremena mora da zamahne krilima dok proleće ne smeni zimu…), upoznaće pokunjenu bubamaru bez tufni koja je zbog svog nedostatka dobila nadimak Rotkvica, prelepu leptiricu vizantijskoplavih krila Plavolisu, truta koji brka jezike, faličnu glistu i žira koji smišlja aforizme. Učestvovaće sa njima na turniru bubamariću-paniću, a potom, ako bude dovoljno odvažan, pridružiće im se i u smelom pohodu na špenadlu.

Smejaće se vrcavim dijalozima, neobičnim nadimcima, jezičkim kalamburima, naučiti štošta o „bubljem“ svetu, a na kraju svakog poglavlja „upiće“ razne mudrolije i važne lekcije o životu, ljubavi i prijateljstvu (Prepreke ne izgledaju tako strašno uz prijatelja. Čak ni one u vidu školskih grubijana; Ako verujete da će vas ono što posedujete učiniti boljom osobom, u zabludi ste kao vilin konjic Petronije kada očekuje besplatni ručak na laticama biljke mesožderke; Čuvajte prijatelja. Možda će katkad imati sumanute ideje, ali će uvek biti tu da vas spreči da se izblamirate pred simpatijom…).

Na samom kraju romana, kroz reči drevnog pauka Mokranjikusa, autorka će svojim mladim čitaocima poslati najvažniju poruku: da nikada ne prestanu da vole, da nikada ne prestanu da se igraju i maštaju. Jer ljubav, mašta i igra život pretvaraju u čudo.

Odlomak iz dela:

“Sigurno se pitate, šta su, za ime cveta, dlakavi skelari?! Budite strpljivi i saznaćete. Evo naznake:
Dlakavi skelari pripadaju bićima koja prolaze kroz metamorfozu. „Pravopisni rečnik bubljega jezika“ navodi da reč metarmofoza označava preobražaj i vodi poreklo od trenutka kada je gusenica Metuzalem Metamorfozis prvi put primetio da su mu izrasla krila.
Kao što verovatno naslućujete po njegovom nadimku, Čupa je bio čupav. Duguljasto svetlosivo telo prekrivale su bele dlake. Pod njima se crnela sitna glava. Puzao je po zemlji, grickao lišće i nastavljao slavnu tradiciju običnosti svojih predaka. Da, sada sigurno pogađate, ovo su osobine tipične gusenice dlakavog skelara ili kako oni koji su završili visoke škole više vole da ih nazivaju – carcharodus floccierus.
Čupa je imao neobičnu sklonost. Strast. Opsesiju, ako želite. Voleo je kamašne. Kamašne su one prefinjene stvari koje se obuju preko cipela i služe da noge gospode izgledaju još gospodskije.”

Spisateljica Aleksandra Filipović (1983) dobitnica je prve nagrade Radio Beograda 1 i emisije Dobro jutro, deco za najbolju priču za decu (2018), prve nagrade za aforizam na Festivalu humora i satire SLEM (2018) i specijalne nagrade Udruženja Mokranjac za priču objavljenu u zborniku priča za decu Muzika priča (2018).

Autor preporuke:
Jasna Brkić
Biblioteka grada Beograda

Izvor: „Šta da čitam?“

Aleksandra Filipović

Knjige: * Roman „O krilima i čudima“, (Laguna, 2019). Obrazovno-vaspitni projekat razvijanja veština čitanja “Čitalići” uvrstio je roman “O krilima i čudima” u izbornu lektiru za učenike osnovnih škola za 2020. godinu. Književne nagrade: * Prva nagrada Radio Beograda i emisije “Dobro jutro deco” za najbolju priču za decu, Beograd, 2018. * Nagrada za aforizam godine “Večernjih novosti”, Beograd, 2018. * Prva nagrada za najbolji aforizam na Festivalu humora i satire SLEM, Leskovac, 2018. * Druga nagrada na međunarodnom takmičenju “Zlatni zmaj” za aforizme, Ljubljana, Slovenija, 2018. Radio: * RTS, Radio Beograd 1. Saradnica emisije „Dobro jutro deco“.

More Posts - Website

Follow Me:
Facebook

 

Comments are closed.

//]]>