Gostovanje u emisiji „Novi dan“ na Radio Beogradu 2.
Autor i voditelj: Dragana Veljković
Razgovarale smo o satiri, aforizmima i o mestu žena u satiri danas.
Bilo je reči i o aforizmu kao književnoj formi, a mogli ste da čujete i neke moje aforizme:
Mrak nastaje kada zatvorimo oči.
Ni propast ne voli osrednjost.
Društva koja su izgubila kompas orijentišu se pomoću balvana.
Naše svetlo na kraju tunela pojeo je mrak.
Često se dižu kuka i motika. Svaki put kada nameštamo krovnu antenu.
Naše filozofsko pitanje: šta je starije, kontejner ili penzioner?
Nije dozvolio da plamen pobune zgasne. Spalio je pobunjenike na lomači.
Aforizam je giljotinirani roman.
Provalija je naš manevarski prostor.
Najglasnije su neizgovorene misli.
Revolucija jede svoju decu. Od nas bi joj zastala kost u grlu.
Narod je umišljeni bolesnik. Stalno umišlja da je gladan.
Satiričar ne može da proguta mrak, ali mrak može da proguta satiričara.
Stežu nam uzde. Ukroćen narod lakše se jaše.
Sudstvo je nezavisno. Ne zavisi od pravde.
Popeli smo privredu na visoke grane. Sada možemo lakše da je obesimo.
Svi traže ljubav. A kada je pronađu zaborave šta su tražili.
Pali smo s kruške kada smo posekli granu na kojoj smo sedeli.