Ozijeva tajna – “100 senki nad Beogradom”

Kako usavršiti stil pisanja?
September 13, 2017
Gavran – Edgar Alan Po
September 15, 2017
Show all

Ozijeva tajna – “100 senki nad Beogradom”

 

Kad se samo setim kako sam ranije od svojih krznenih drugova skrivao da volim da čitam.
Pa, bio sam prilično blesav!

Pribojavao sam se da će me maltezer Pupi u parku pred društvom zavitlavati.
Neka, možda će i sam početi da čita, umesto što opsesivno proučava drevne metode mučenja tragajući za najefikasnijom.
Zaista, ponekad mi se čini da je taj čupavi beli mališa otelotvorenje Bulgakovljeve zle kobi. Ali kad se prevrne na leđa i počne da skiči jer ga neko češka po trbuhu, takve misli iščile.

Ustvari, sada ću sam trčati parkom i vikati „Volim 100 senki nad Beogradom!“
Ako mi neko tada baci lopticu, još bolje.
Doneću mu je natrag i kazati mu nekoliko reči o ovoj vanrednoj knjzi.

Kada počnete da čitate, prvo što primetite je da je autor Aleksandar Diklić, pre no što ju je iz večnosti istrgao, sa svakom od ovih ličnosti drugovao. Prizvao ju je, spoznao, razgovarao, pa tek onda sa nama upoznao. Kako i sam navodi, seni su ga uglavnom pohodile „po ponoći“ ili pred jutro… u vreme kada je čovek više dete, dete neprospavane noći i budućeg dana.

Uveren sam da vam je jasno ono što autor tvrdi, da je moguće stvoriti prijateljstva i razvijati emocije sa preminulim osobama, možda čak i jednostavnije nego što činimo sa živima.

U ovoj knjizi je znalački, ali duševno i prisno pripovedano o senima koje su živele, rasle, stradale i disale zajedno sa jednim gradom. Videćete seni koje su posule krv i so po zemlji Belog grada. Seni koje su sopstvenim kostima, sloj po sloj, stranicu po stranicu, ispisivale istoriju Večitog grada. Među koricama dišu krvnici i njihove žrtve, osvajači i osvojeni, umetnici i umetnice, heroji i heroine, počev od antičkog doba pa sve do kraja nedavno minulog veka.

Na to kako se autor istinski saživeo sa „svojim“ senima, ukazuje nam i ovaj odlomak iz života Isidore Sekulić (poetski podnaslov koji lebdi nad njenom senkom je „Pod velom smrti“)

„…Zagonetna, za mnoge nerazumljiva, odavala je senku nepristupačne i hladne osobe, a nama deluje da je zapravo bila alergična na budalaštine kojima je bila okružena…

i odlomak iz života Nadežde Petrović (sa podnaslovom koji u četiri reči ispisuje suštinu velike umetnice, „Ispred vremena, iza smrti“)

…Dunavska divizija je prepolovljena, a sanitet je brinuo o više hiljada ranjenika. Slika je bila armagednoska, a u jednom od zapisa, Nadežda daje potresan opis borbe, žrtava i ranjenih na Mačkovom kamenu.

„Otopčela sam očajno plakati, tako da su me siromasi, ´oni sami´ – tešili, a jedan od njih, milujući me rukama po rukavu, sam se gušio u suzama govoreći mi:

´Hrabro, gospođice Nadežda, daće Bog, istrajaćemo, pobedićemo, osvetiće nas oni koji tamo ostadoše´.
Gospode, zar ne vidite, izginuste svi.“

Mesta u knjizi namenjena Isidori Sekulić i Nadeždi Petrović sam ovde odabrao kao primere i iz potpuno ličnih pobuda, ali koju god stranicu da otvorite uočićete da je istorijske činjenice iz života bitnika autor produbio magnetskim pripovedanjem i time postigao da ovo bude knjiga koju ćete, uveren sam, obožavati.

Dok budete čitali, katkad ćete se nasmešiti i iznenaditi, a ponekad ćete možda i zaplakati. Ali ne brinite, uvek možete da primenite moj metod. Ako vam oko zasuzi, samo kažite da ste alergični na mačke! Ja tako činim i svaki put upali.

Umetničkom duhu knjige potpuno odgovaraju ilustracije koje izvrsno zaokružuju celinu, a koje potpisuje Dragan Bošković.

U predgovoru jednom rečenicom dr doc. Aleksej Timofejev otkriva samu srž dela, navodeći da u ovoj knjizi živi radoznao, prkosan, slobodouman, ponekad setan, a ponekad i šeretski duh grada Beograda, koji se formirao decenijama, vekovima i milenijumima.

Kao i prethodnica „Beograd večiti grad“, ovo je još jedna od onih knjiga za koje i nema mnogo smisla metati je na policu. Valjalo bi da je uvek pri ruci, jer ćete joj se čitavog života vraćati, iznova otkrivajući u njoj prisenke magije.

Možda niste znali, autor knjige „100 senki nad Beogradom“ komponovao je i producirao instrumentalni album „Moja Aleksandrija“ kojeg je 1997. godine objavila beogradska izdavačka kuća „Komuna“.
Ovde možete čuti deo, a potom melodiju utkati u predivo reči:

Aleksandar Diklić – Aleksandrija:
https://www.youtube.com/watch?v=xzdoPRhsY1g

Danas vas neću podsetiti da ovo ne pominjete Pupiju. Nema potrebe da vam taj beli stvor pominje ne odviše prijatnu kinesku metodu mučenja vodom.
Neka Pupi sazna da čitam, više ne strahujem.

Veliki pseći pozdrav!

Vaš,
Ozi

Komentari

Komentari

Aleksandra Filipović

Piše prozu. Radovi su joj objavljivani u antologijama, književnim časopisima i na internetu.

More Posts - Website

Follow Me:
Facebook

 

Comments are closed.

//]]>