Moji aforizmi na naslovnoj strani Kulturnog dodatka “Večernjih novosti”.
Naći se u Kulturnom dodatku “Novosti” i dalje je stvar prestiža i potvrda piscu da je na dobrom putu.
Svetlo na kraju tunela pojeo je mrak.
Često se dižu kuka i motika.
Svaki put kad nameštamo krovnu antenu.
Društva koja su izgubila kompas orijentišu se pomoću balvana.
Nesreća ne dolazi sama.
Prethode joj slobodni izbori.
Popeli smo privredu na visoke grane.
Sad možemo lakše da je obesimo.
Zvezda padalica je naša zvezda vodilja.
Institucije ne deluju trezveno.
Pate od bolesti zavisnosti.
Balkanska palanka – naziv za skup zemalja sa najvišom stopom umrlih krava po glavi komšije.
Revolucija jede svoju decu.
Od nas bi joj zastala kost u grlu.
Narod je umišljeni bolesnik.
Stalno umišlja da je gladan.
Satiričar ne može da proguta mrak,
ali mrak može da proguta satiričara.
Put do pakla popločan je dobrim namerama.
A katkad i lošim asfaltom.
Zdravlje nema cenu.
Zbog toga u našim bolnicama i važi pravilo “daj šta daš”.
Kultura je lekovita.
Dobijamo je na kašičicu.
Stežu nam uzde.
Ukroćen narod lakše se jaše.
Sudstvo je nezavisno.
Ne zavisi od pravde.
Značenje izreke “znanje nema cenu” shvatiš tek kad se zaposliš.
Kamen spoticanja je naš kamen temeljac.
Nije dozvolio da plamen pobune zgasne.
Spalio je pobunjenike na lomači.
Naše filozofsko pitanje: šta je starije, kontejner ili penzioner?
Ekologija nam je važna.
Biorazgradiv smo narod.
Preci se okreću u grobovima.
Stigli su im pozivi za glasanje, pa se razgibavaju.
Aleksandra Filipović